Zanimljivosti

 

konji_ljudi_i_russelli.jpgOno što je uo­bi­ča­je­no u svi­je­tu, sve je pri­su­tni­je i na za­gre­ba­čkom hi­po­dro­mu - ta­mo ­gdje su ko­nji, tu su i ­Jack Rus­sell te­ri­je­ri. Ne­o­bi­čna po­ve­za­nost ogro­mnih, a ­opet sen­zi­bil­nih ko­nja i tem­pe­ra­men­tnih te­ri­je­ra, upra­vo je ne­vje­ro­ja­tna. ­Jack Rus­sel­li im se slo­bo­dno kre­ću me­đu no­ga­ma, ula­ze u bo­kso­ve, gri­cka­ju za njušku, vješaju za re­po­ve, a ­opet ko­nji­ma, tim ve­li­kim do­bro­ću­dnim stvo­re­nji­ma, to ne sme­ta.

­Član ko­nji­čkog klu­ba Za­greb, Bo­ris Ke­le­men i nje­go­va 14-go­dišnja kći Sa­ra ima­ju ko­nje, bo­lje re­če­no, dvi­je ko­bi­le - Ma­zu i Ca­mi­lu i dvo­je ­Jack Rus­sell te­ri­je­ra Lu­nu i Aki­ja.

"U do­ti­caj s ko­nji­ma došli smo pri­je se­dam go­di­na ka­da je Sa­ra htje­la na­u­či­ti ja­ha­ti. Otišli smo u Ja­go­dno kod Saše Vu­kašino­vi­ća i od ta­da smo s ko­nji­ma" re­kli su.

Ta­da su ima­li ku­ju bob­ta­i­la ko­ja je od sta­ro­sti ugi­nu­la pri­je če­ti­ri go­di­ne i odlu­či­li su po­no­vno na­ba­vi­ti psa.

"Vi­dio sam da su u svi­je­tu ko­nja­ništva be­zbroj­ni upra­vo ­Jack Rus­sell te­ri­je­ri. ­Zbog to­ga sam ih odlu­čio na­ba­vi­ti. ­Plan je bio sa­mo ku­ja, ali po­kraj nje je bio i mu­žjak, ko­ji bi ­ostao sam i tu­žan. Ni­sam ­imao sr­ca osta­vi­ti ga, pa sam ­uzeo obo­je" ka­že Bo­ris.

konj_cura_i_russell.jpgJack Russel nije samo pas

"Išče­ki­va­la sam ta­tu i on­da ne­vje­ri­ca kad sam vi­dje­la da to ni­je sa­mo je­dan pas, ne­go mno­go no­gu ko­je se u ka­di ku­pa­ju" sje­ća se i Sa­ra nji­ho­va do­la­ska ku­ći. Lu­na je kra­tko­dla­ka, a Aki oštro­dla­ki ­Jack Rus­sell te­ri­jer. In­te­re­si­ra­lo nas je ka­kvi su ti te­ri­je­ri za ži­vot u ku­ći.

"Ide­al­ni. Vr­lo br­zo uče što smi­ju, a što ne. Ne gri­zu na­mještaj, obu­ću, odje­ću uku­ća­na, ali ­ipak je do­bro da ima­ju ne­ku igra­čku. To su vr­lo in­te­li­gen­tni psi" si­gu­ran je Bo­ris.

Isku­stvo im go­vo­ri da se odli­čno sla­žu s ko­nji­ma i lju­di­ma, ali ni­su baš dru­že­lju­bi­vi s dru­gim psi­ma. Sa­ra ih šeće i po par­ku i li­va­di ne­da­le­ko ku­će. Oni su uz nju i kod ku­će, ali...

"Naj­više slušaju ta­tu. Po­ne­kad kad ih š­etam na po­vod­cu vo­le se sva­đa­ti s psi­ma ko­ji pro­la­ze, ali kad ih pu­stim s po­vod­ca, slušaju me. Uju­tro, ia­ko su mir­ni i spa­va­ju ci­je­lu noć, Lu­na pod po­plu­nom u mo­jim no­ga­ma, a Aki na po­plu­nu, čim ču­ju da se ta­ta pro­bu­dio, bu­de i me­ne i ne da­ju mi mi­ra dok se ne pro­bu­dim i ne usta­nem."



konj_cura_trener_i_russelli.jpgKonji i psi trče zajedno

Ko­nji i psi pa­smi­ne ­Jack Rus­sell još uvi­jek ni­su to­li­ko po­pu­lar­ni u Hr­vat­skoj kao u svi­je­tu. U Nje­ma­čkoj, za ilu­stra­ci­ju, sa­mo u tri di­sci­pli­ne ko­nji­čkog spor­ta ima re­gi­stri­ra­nih više od mi­li­jun ja­ha­ča i ne­ko­li­ko mi­li­ju­na ko­nja, uz ko­je je još ve­ći ­broj pa­sa.

"Iz mo­je ško­le ne­ki već jašu, ta­ko da im ni­sam ne­o­bi­čna kad ka­žem da jašem. Re­do­vno po­zo­vem svo­je pri­ja­te­lji­ce na hi­po­drom na ko­nji­čka na­tje­ca­nja. Kad se vra­tim s ja­ha­nja, ma­ma mi ka­že da smr­dim po ko­nji­ma, a ja ­njoj odgo­vo­rim da to ni­je ­smrad, ne­go da sve ži­vo­ti­nje, pa i mi, ima­mo ­svoj mi­ris" isku­stva su 14-go­dišnje Sa­re.

Bo­ris jaše sva­ko­dne­vno, a Lu­na i Aki ga pra­te kad jaše i ­izvan ma­nje­ža. I nje­go­vo isku­stvo po­no­vno po­tvr­đu­je ka­ko se ko­nji i ­Jack Rus­sel­li odli­čno sla­žu.

"Oni tr­če s na­ma, po­ne­kad za­o­sta­nu i on­da kao mu­nje pro­tr­če po­kraj nas. Ne­vje­ro­ja­tno je da ih se Ma­za, ko­ja je vr­lo pla­ha, uo­pće ne bo­ji i ne re­a­gi­ra, ia­ko re­a­gi­ra na mno­go dru­gih zvu­ko­va ko­ji ju okru­žu­ju. Svi­ma oni­ma ko­ji vo­le pri­ro­du, ži­vo­ti­nje i ­sport pre­po­ru­čio bih da se po­čnu ba­vi­ti upra­vo ko­nji­čkim, jer je to ide­al­na kom­bi­na­ci­ja, a lju­di su na­vi­kli i na pse, pa ni­ko­me ne sme­ta ono što i vas ra­du­je" za­klju­ču­je Bo­ris.